Taj zakon, poznat i pod nazivom "Red Flag Acts" ili "Zakon crvene zastave", ukinut je tek 1896. godine, a imao je za posledicu zaostajanje Engleske za drugim razvijenim industrijskim državama u gradnji svih vrsta vozila na mehanički pogon.
Pravilo o strani kretanja temeljeno je na starim običajima koje su vozači nasledili od kočijaša. Engleski su kočijaši vozili kolima uz levu ivicu ceste, pa su i prvi propisi ozakonili taj običaj, proširen i po engleskim kolonijama. Svi ostali narodi sledili su francuske običaje i zakone te se pri vožnji držali desne strane puta.
Kad su se na putevima pojavila prva motorna vozila koja su sve češće i lakše prelazila državne granice, a to je vreme početka 20. veka, iskrsnula je i potreba da se utvrde međunarodni propisi koji bi ujednačivali prilike na svim putevima.
Prva međunarodna konvencija o drumskom i automobilskom saobraćaju sklopljena je 1909. godine u Parizu. Sledile su kasnije konvencije u drugim gradovima, a najvažnija je Ženevska iz 1949. godine kada je donet Protokol o signalizaciji na putevima, te potom njegove izmene i dopune iz 1968. godine koje je donela Međunarodna konferencija Organizacije ujedinjenih nacija o prometu na putevima.
Te su konvencije preporučivale da sve države propisuju jednake saobraćajne znakove, zatim da na saobraćajnim znakovima ne bude rečima ispisanih naredaba ili obavesti jer ih stranci i nepismeni ne razumeju. U vreme kad su se ti propisi donosili bilo je podosta dobrih ali nepismenih vozača pa se i stoga težilo slikovitom znaku. To je bio i razlog da su iu nas ukinuti saobraćajni znakovi i drugi natpisi, kao npr. "Odron kamena", "pozor divljač", "pitka voda", "opasnost od požara", i zamenjena su slikom. Tako se npr. U časopisu Motor Sport, koji je bio službeno glasilo automobilskog kluba Kr. Jugoslavije, Sekcija Zagreb, u broju iz februar 1932. godine, navodi "i ako je na našim putevima zaista teško voziti, ipak se ne samo inostranci nego i naši automobilisti još teže snađu našim orjentacionim tablama i putokazima. Putokazi kakvi se sada postavljaju pokazuju pravac vožnje samo od sela do sela, koja u autokartama većinom nisu ni naznačena. Južno od Karlovca ispisani su putokazi obično samo ćirilicom. Izrada svih putokaza je jako primitivna, tako da postaju brzo nečitljivi. Ukratko - ogromna većina svih tih putokaza nema ni najmanje vrednosti za motorni saobraćaj i turizam. "
Pravilo o strani kretanja temeljeno je na starim običajima koje su vozači nasledili od kočijaša. Engleski su kočijaši vozili kolima uz levu ivicu ceste, pa su i prvi propisi ozakonili taj običaj, proširen i po engleskim kolonijama. Svi ostali narodi sledili su francuske običaje i zakone te se pri vožnji držali desne strane puta.
Kad su se na putevima pojavila prva motorna vozila koja su sve češće i lakše prelazila državne granice, a to je vreme početka 20. veka, iskrsnula je i potreba da se utvrde međunarodni propisi koji bi ujednačivali prilike na svim putevima.
Prva međunarodna konvencija o drumskom i automobilskom saobraćaju sklopljena je 1909. godine u Parizu. Sledile su kasnije konvencije u drugim gradovima, a najvažnija je Ženevska iz 1949. godine kada je donet Protokol o signalizaciji na putevima, te potom njegove izmene i dopune iz 1968. godine koje je donela Međunarodna konferencija Organizacije ujedinjenih nacija o prometu na putevima.
Te su konvencije preporučivale da sve države propisuju jednake saobraćajne znakove, zatim da na saobraćajnim znakovima ne bude rečima ispisanih naredaba ili obavesti jer ih stranci i nepismeni ne razumeju. U vreme kad su se ti propisi donosili bilo je podosta dobrih ali nepismenih vozača pa se i stoga težilo slikovitom znaku. To je bio i razlog da su iu nas ukinuti saobraćajni znakovi i drugi natpisi, kao npr. "Odron kamena", "pozor divljač", "pitka voda", "opasnost od požara", i zamenjena su slikom. Tako se npr. U časopisu Motor Sport, koji je bio službeno glasilo automobilskog kluba Kr. Jugoslavije, Sekcija Zagreb, u broju iz februar 1932. godine, navodi "i ako je na našim putevima zaista teško voziti, ipak se ne samo inostranci nego i naši automobilisti još teže snađu našim orjentacionim tablama i putokazima. Putokazi kakvi se sada postavljaju pokazuju pravac vožnje samo od sela do sela, koja u autokartama većinom nisu ni naznačena. Južno od Karlovca ispisani su putokazi obično samo ćirilicom. Izrada svih putokaza je jako primitivna, tako da postaju brzo nečitljivi. Ukratko - ogromna većina svih tih putokaza nema ni najmanje vrednosti za motorni saobraćaj i turizam. "
RSS Feed
